ŽIVOT JE SREĆA-ZASLUŽI JE
Da i ja kažem nešto....koji kraj godine....totalno fucking loše...nevjerovatno kako se sve izokrenulo,okrenulo naglavačke.Onak sve puno događaja al da su to sad neki ono pozitiva nego sve gore od goreg.Imam tolko za učita meni je stavrno dosta i ne da mi se..kolko pokupim pokupim *ebe mi se živo..Sam da više završi jel su mi i ljudi dojadili a i nastavnici i dobri i loši dani..I pekara i hodnici i gužve i moj jadni razred i gaga i drugi razredi ma sve da ne duljim.
Isto tako sve nešt puno nerazumjevanaj teško da će te neko i pokušat razumit svi samo na svoje dupe paze ko i sama.Svi su sebični ma kolko se pravili dobro..rijetki su oni koji će ti iskreno pomoć il šta ja znam...I jedna od tih osoba se pokušala ništa drugo ne UBIT.I to me zaprepastili noge su mi se odsjekale preplašilo,nevjerovatno.A uvijek je bila nasmijana pa je i sad,i sve bi podijelila makara joj bilo zadnje,pomogla je i kad nije mogla i znala te razveselit i bez problema sve joj reć.No ako je osmjeh namora značit da je pravi,lažan smješak bolje skariva osjećaje nego bilo šta drugo.I ispod kože koja je stavrno 'dinosaurska'(što ja iz bliskog susreta sa stupom mogu potvrdit) se krije krv topla i crvena koja nam svima bijelima i žutima i crnima i siromašnima i bogatima i lošima i dobrima teče kroz vene.I ajmo s ekladit da skoro svi kolko god bili dobri glumci leže il sjede navečer u krevetu u tišini i sami i razmišlajju i shvaćaju sve svoje pogreške,nevolje i kakve križeve nose.Većima se zapita zašto baš ja?i zašto baš meni? kak sam ja to zaslužio/la?zašto sve nije kao prije?I svi mi sebi svejsno il nesvjesno prizanju 'ja sam loša osoba'Kolko nevolja i nerazumijevanja ne shvaćanja pružamo ljudima oko sebe.Kažemo il učinimo nešto tupavo što povrijedi nekog i onda kad si tak svjestan svog tijela onda si kažeš da si budala idiot i nepošten i da ti je stavrno žao.Pa ispod svih jecaja i samosažaljenaj znaš da je sutra novi dan i da će sve ove suze bit zaboravljene u posteljini a ti ćeš opet nekom namjerno il ne pokvarit dan.
MATEA
Harry Potter i šverc ljudima
by Zenon:
Samo 3 obavijesti:
1. Pažnja, pažnja, pobjegla svinja s ražnja.
2. Otvorio sam štedno-kreditnu udrugu "TABANI" tako da ako itko želi posuditi novac ili ga staviti na štednju neka se javi na sku_tabani@hotmail.com ...
3. Pitanje: Je l' ima 'ko šta za jest'? Gladan sam... 
I de da malo zapjevam (eurovizija):
Kandidat pod rednim brojem 1:
Soma Dollara - Kralj disko čage
Ja volim dobar ritam i volim plesat brakedance, ja volim ciganicu i disko ples. Ja volim rumbu sambu i ritam rock 'n' rolla, ja plešem ciganicu i disko dance...
Kandidat pod rednim brojem 2:
Kemal Malovcic i Jovana - Senke
Jovana: Ja neću da se krijem doveka, ja neću senku nego čoveka i evo nas na kraju puta. Ne želim biti večno druga.
Kemal: Ona zna da ludo volim te i mrzi tvoje mlade godine, al' zna i to da snage nemam ja da ostavij me posle svega.
Kandidat pod rednim brojem 3:
Nino Prses - Da li, da li da dam il' da ne dam
Devojka mog jarana ne zna šta je banana, ne zna šta je banana al' oko prsta vrti mog jarana. Da li, da li da dam il' da ne dam...
Kandidat pod rednim brojem 4:
Dara Bubamara - Neka malo
Neka me boli malo neka malo, i ja bih tebi isto tako znam, srce bez savesti polomila, i sama takva sam, s pogrešnim pravog čekam.
Kandidat pod rednim brojem 5:
Zenon Mesić - Me, Myself and I
Nekad sam bio uobražen ali sada sam se riješio i te mane, sada sam savršen
GLASATJE NA BROJ: 035/ 123 (glup si ti) 321 (nos ti posran)
Ostale stvari:
Matea poručuje Saaandru: "Rado bi' te za prase mijenjala".
Iva poručuje Razrednici: "Šprehnsi dojič?"
Sonja poručuje Bilyju: "Mi kasa as su kasa ali samo ja iz te kase uzimam pare."
Patricia poručuje Dinku: "Ja imam narkotik, ti imaš špricu, vidiš da smo si suđeni moj bljedi metalče.
DA SAM PRAZNA GLAVA, POTPUNO ZDRAVA NE BIH VIšE NIKAD UČIO ZA BADAVA SAMO ONOL'KO, KOL'KO MI TREBA DA JOš OSTANEM PAF OD TOLIKOG NEBA
Ja tu sad pišem,da jednostavno nađem neki razlog zašto NE UČIT POVIJEST.Pošto se naša draga iva Pošteno raspisala u posljednjih par postova ja ću napravit iznimku pa neću pisat tužaljke o školi i lalalala.Samo ću reć da ovo koliko mi moramo učiti i šta mi sve moramo učit...da to nije zdravo.Učim od pola 4 do pola 9 moje inače velike oči sad su sitne i jebeno ne mogu gledat u ekran.DaDa,sad tu izmišlja umjesto da uči.Ali ne mrem više.Pomješala mi se grčka i japan i kina i egipat i homo kurvus i tuankamon i Agmanamamamanaom!!!Profesorica je nehumana kao i većina njih.
Sad dalje od škole inače ja sam vrlo dobro.Jedan dan je dobar drugi je loš al eto.Možda se nešt i promjenilo od ljeta..Našla sam si par razloga zašto gimnazija može biti lijepa.I uživam u njima pod malim i velikim odmorima...i to makes me happy...ali u iščekivanju sam praznika ko i svi ostali..Djeda Mraza kojeg uporno cratm po klupama i poklon ai snjega i nove goooodine!!
Ovim putem pozdravljam Ive,koja redovito piše posteve,Sonjče kojoj sam ja taka smotana uvijek voljna objasnit njemački,Sebe kako sam lijepo uspjela naučit samo jednu lekciju iz povijesti i biologiju i hrvatsi i žaželjet si puno sreće na testu iz latinskog,ZENONA koji nam je nedavno darovo jedan interesantan post,s kojim sam jučer bila vano i bilo je baš kul...Svoj dragi bivši razred..Svih 16 kolko nas je bilo il 25...Acu..sam tako d aga pozdravim..i sretno na zadaćnicama..hahhaha...i držimo svi fige da zenon dobije nalaze da jmene ne pita povijest i hrvatski,za sonju i Ive da im Bog pomogne u općoj...I da preživimo 3 jebena tjedna a onda smo freeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee
POST BY.MATEJOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
kad si nesretan lupi glavom ti od zid,bum,bum!
E ljudi(kao netko čita ovaj blog).:)Ugl.,et da vam kažem da je Zenon dobro,naučio je lekciju,neće više 'izazivati sudbinu' i gledat će lijevo,desno,lijevo,desno i NE tipkati na mob i prijeći tek kad je siguran da nema NIKOGA.:).Drugačije ne ide.Ugl.,hepi smo jer je Zenon ok.A ja nisam ok.A et.:(Mora netko ne biti ok,tj. biti ne ok.LOL.A škola.Kill.Ne ide.Plakala sam prva dva tjedna,mrzila sve oko sebe,uključujući sebe,dolijevala si sol na ranu slikama i videima bivšeg razreda i onda mi pametna nova razrednica dođe:Idite u školu okolo samo nemojte prolaziti pokraj bivše škole.Haha.Nije duhovita.Ja živim preblizu škole.A i da ne živim,izmislila bi put jer mi je prekrasno gledati male petašiće i sve te ljude koji idu tu u školu.A da o nastavnicima ne pričamo.E.Srela sam Razrednicu dns.Jeje.Možete zamislit veselja.:)Razrednicofobija.Jednostavno,neizlječivo.:)I što još.Čujem da je divno krasno ljudićima iz bivšeg razreda koji su imali malo soli u glavi pa odlučili ne izabrati adresu na kojoj je GMM.Čujem da ljudi imaju dobre ocjene i da su hepi.Aj lijepo.I ja sam hepi zbog vas,al' mogli biste se katkad i javiti i pozdraviti na ulici(da I.G.!),.Al' ugl.Čujemo se.Do slijedećeg pisanja.I da.Iva ima 3 jedinice:)Auuuuu...dvije iz povijesti...haahhah...o Bože,da nije tragično,kidala bi se od smijeha jer svi znamo što je povijest bila u osnovnoj.Al' nema više osnovne.Šmrc.Aj dosta.Pozdrav:
1.Razrednici:)
2.razrednici(ŽIVIM POKRAJ ŠKOLE!!!)
3.Zenonu,Matei,Sonji...
4.Nikolini koja se jedina udostoji javiti...pozzz
5.i ostalima...sramite se..
post by:niniva*
Udario me auto
by Zenon:
Utorak, super dan, imam trening i cijeli dan samo čekam da prođe vrijeme da odem na trening. Idem ja na crkveni i tamo moram ostati na razgovoru jer moje vladanje nije bilo primjereno 
Ajd dobro to završi i idem ja preko parkirališta, metnuo mp3 u uši i pogledam lijevo vidim auto staje nekim ženama koje prelaze zebru i nastavim tipkati po mobitelu i krajičkom oka lijevo vidim auto i još uvijek razmišljam ma stići će zakočit i samo dum! Nalazim se na podu, naočale tak tak, mobitel smrdan, sve razbacano a mene boli lakat i koljeno i jedva se snalazim. Ustajem se i vidim svoju prijateljicu Vesnicu 
i neku tamo Idu i ono Vesna: Ej ćao pa šta ima? A ja ono: Pokupio me auto. 
Nazvat ću te kasnije i čovjek kaže ajd odvest ću te ja, jesi dobro bla bla bla brine se za mene, baš je bio dobar.
I tako ja sjednem i vozimo se mi i ja stalno: Ma dobro sam samo me malo boli koljeno i lakat. Pita me oću na policiju, kod doktora, onda kaže da će me odvest a ja reko ma nemorate dobro sam i sve i uđem ja u kuću, sjednem i ispričam mami anegdotu. Kaže ona blijed si u licu, a ja da me počinje boliti glava. Ajmo na hitnu. Dođemo pred hitnu, a ja izbljujem hrenovke koje sam ručao. Dođu ovi iz hitne i voze me u kolima do bolnice, nikada stići, mal prostor sve se trese. Izađemo mi a ja u kolica 
i voze oni mene na slikanje ovo ono i na kraju morat ćeš ostati u bolnici dan dva da vidimo kakvo je stanje. Ništa nije slomljeno. Dolazi sestra grli me a ja samo što ne počnem plakati od svega toga. Idemo mi u sobu i dolazi i buraz s mobitelom i tako i čekamo doktora.
Ulazi doktor: Imao si blaži potres mozga (a ja: da, ko Anđela kad se zabila u vrata ) i moraš ostati u bolnici. Nemoj jesti jer ako napuniš želudac on se odmah prazni, to je tako kad imaš potres mozga. Ja reko ajd dobro, zovite trenera i razrednika. Zove sestra i kaže mi da on: Pa kako to? Pa on je moj sportaš. Sigurno je nezgoda. Koja je soba, doći ću? Pozdravite ga i recite mu da ne mora cijeli tjedan dolaziti na treninge (nije znao da ja imam barem dva tijedna pauze, a ako su slike glave loše i duže). Jeee, on me je jako obradovao. Onda odlaze svi i ja zvrc Mateu da zna šta mi se desilo i tako. Ona se jadna zabrinula i vamo tamo rekla da će doći (naravno, best friend) i tako. Onda i poruka od Ive... A onda ja spavanac.
Probudim se milion puta tokom noći žedan a bojim se piti da nebi sve izašlo van pa sam popio jednom pola čaše čisto da ne dehidriram. Ujutro sve pet, prolazi vrijeme, napravio sam novi rekord u igrici Snake II na mobitelu koji je prije bio 1714 a sada preko 2100. Razmišljam ako danas me ne puste kući, sutra su svisveti nitko neće biti u bolnici ostajem i taj dan . Ulazi doktor i nakon 10 sekudni odluči da sam spreman ići kući. Ja ono jeee, zovem sestru, šaljem poruku Matei, Vesni, treneru i sad čekaj mamu. Nikako doći. U međuvremenu stiže poruka od trenera (on je napisao poruku, koji nikada ne piše jer mu ne ide, nezna on ko mi djeca s 2 ruke ) Poruka: (ja sam napisao nešto tipa: puštaju me iz bolnice jeee ali najmanje 2 tjedna nema treninga) Super, važno je da si dobro. Dolazi mama i voze me kod sestre bla bla, svi me tetoše odemo kući, spavam...
Doktor mi je rekao strogo mirovanje, a ako nema vrtoglavica, bljuvanja, nesvjestice i glavobolja mogu u pon u školu, a do tada nema van kuće. 2 tjedna treninga!!!?!?!?!!!! WTD!?!? 
doktore jeste vi pukli? - razmišljam. A taman sad igramo protiv Davora i Slavije, Slaviju ćemo dobiti ali za Davora nisam siguran jer su dobri, a ja bih sto posto bolje odigrao obranu nad ljevim vanjskim jer sam shvatio malo!!! Reko: Nije meni suđeno... U ponedjeljak slikaj glavu, a ako su neki valovi promijenjeni nema i duže. (WTF?!?! rađe mi svežite i ruke i noge i bacite me u prašumu samo da mogu trenirati, a vidi ovo?!?) Reko šta je tu je, sam sam si kriv, loše procjenjujem...
I tako sada čvonjim kod kuće, moja prijateljica Mateica mi je došla i uljepšala mi život, sada kada ne mogu van došla mi je kući i to mi jako puno znači!!! Mateice vojim te!!! Puuuuuuuuuno hvala! Evo od sutra (petka) opet učenje i sve po starom osim što manje posla i ne smijem van... Iva mi se isto javila dok sam bio u bolnici (kiss) Vesna mi se također javila, i Sonjica moja, i Luka Perković me je zvao taj dan kada sam bio u bolnici ali u 23:58 kada sam ja spavao kao bebač. Sada me boli glava, društvo bi mi pomoglo ali ga na žalost u mom stanu nema. Nema Matee, Sonje, Ive, Vesne, ovih nekih iz razreda, trenera, nikog osim familije a na to kada se navikneš onda ti je to normalno, vidiš ih svaki dan...
Svi iz razreda i treninga znaju da me lupio auto a zvali su me ili slično: Matea, Iva, Sonja, Vesna, Škorić, Perković. Eto, od 500 x 10 na 17 prijatelja eto koliko ih je pravih... Ubacimo i trenera koji je mislio doći ali sam izašao ranije. Javili su mi se još neki ali to je onako jer su vidjeli poruku a neznamo se dobro, to bi pitali bilo koga.
E da, puhao sam da vide jesam li pio, a moja mama kaže policajcu: Oćete se kladit da će biti 0,00. I bilo je, naravno. A što se tiče toga što me je pogazio, baš je dobar i sve, došao mi je tu noć u bolnicu, i dan poslije kući i sve, baš mi ga je žao, samo da mu ne uzmu vozačku jer prehranjuje ženu i dijete. Nije kriv, rekao sam ja policiji ali kao njegova dužnost je bila da prijavi policiji...
Eto još jedna angdota iz moga života pozz svima čujemo se 
Posebno: Mateici, Ivici, Sonjici, Vesnici, čika Rudi (treneru), mojoj familiji 
Volim vas puno tu sam za vas uvijek, zovite me u 4:30 ujutro i evo me.
EDIT:Razrednice,imate tu dolje jedan malo stariji post za vas
P.S.:Zenone,grešni čovječe...(buahaha),nisam izdržala...sorry....al'
sad si uštedio ne 43lp,ne 50lp nego48lp,da,da....haha...
xoXO...
RAZREDNICOFOBIJA*
Čudno je ovo.Ovaj osjećaj.Prošlo je više od 4 mjeseca.Otkako je završila osnovna.Otkako smo se udaljili,većina se prestala javljati.Ne znam da li me više rastužuje to što više nisam dio te škole ili to što se neki ljudi iz razreda ne udostoje ni pozdraviti.Možda sam ja jednostavno takva osoba.Komplicirana kao prvo.Čudno je to kako se ja brzo vežem za neke ljude.Kako mi prirastaju srcu.Počevši od Razrednice pa nadalje.I sada se ispred mene pojavilo nešto sasvim drugo.Nova srednja škola,novi profesori,ljudi.I razred je ajmo reći ok,počeli su i više komunicirati i sve.A ja opet više volim one ljude koji su išli sa mnom 8. god u razred,a sad se ne udostoje pozdraviti?Možda čak ne bih rekla ljude,nego jednu osobu.Ona je ta koja me 8 godina mrzila,ponižavala kad god je mogla,a sad prođe pokraj mene i ne pozdravi.Ne znam zašto me to toliko dira.Zašto sam to tako ozbiljno shvatila.Pa ona je ta koja je bezobrazna.Ili je stvar u meni.A znam da nije.Ja sam se trudila sa svima izgraditi što bolji odnos ovih 8 godina.I svašta su pričali.Iva se ulizuje Onoj Pajnićki(o Bože...ovako Ju prije nikad nisam nazvala,što mi je...=P),zato i ima 5.A ja se nisam ulizivala.Ja samo nisam mogla pronaći bolji način kako Razrednici pokazati(pokazati što?)...ne znam nastaviti ovu rečenicu,suludo je.Koja normalna osoba se toliko veže za nekog nastavnika,a nastavnike se inače mrzi.Mislila sam da će me sve to proći kad završi 8.razred,kad dođem u 'novu' sredinu...mislila sam:Ma dobit ću ja neku super razrednicu,neću više ni znati kako se ova zvala.Baš,baš...znam joj i ime i prezime i svašta još što ne bi trebala(o Bože,ljudi će misliti da sam luda...)A što ako ja jesam luda?Što ako meni stvarno treba psihijatar?Kako se uopće zova ova bolest?Razrednicofobija?Je l' se o tome piše u medicinskim knjigama?Sumnjam,ja sam prvi slučaj.Ući ću u povijest.Nadam se da nitko više neće oboliti od ove bolesti.Nije vam to lako.Pogotovo 'žrtvi' opsjedanja,a nije ni bolesniku.Što je najgore,ova bolest je neizlječiva.A jako boli....ne fizički...psihički ubija...mislim da sam proplakala cijelu jednu veličinu rijeke Mirne(koja slučajnost!=)...kako god,vjerujte mi...što dalje od ljudi poput mene,to vam nije normalno...a profesori:Pazite me se!...ne želite proživjeti opsjedanje koje je igrom slučaja(a možda i ne)proživjela osoba kojoj je većinom posvećen ovaj post.A tako je,žao mi je....
by:niniva*
...hoću Mihanović,hoću nastavnike ne profesore,hoću svoju Razrednicu,a ne razrednicu!!!
Još se sjećam onoga dana kad sam počela 5. razred...sva sretna sam došla kući s najljepšim mogućim dojmovima koje nikada ne želim zaboraviti.Ovi su užasni i želim ih zaboraviti.Prvo dolazim tamo,u onu ogromnu školu,ne znam što da radim,odmjeravam ljude(nepristojna ja).Onda dolazi razrednica...nema crvenu/crnu kosu,nema čudan naglasak,ne oblači se u crno i ne predaje Matematiku...ima plavu kosu,savršeno govori hrvatski jer ga i predaje...sva je u pravilima,nedostaje joj smijeha,što mojoj Razrednici nije nedostajalo=)...tako i ostali nastavnici...žive u pravilima i već su nas prvi dan preplašili što je više moguće...a tek razred....joooj...gdje je moj a razred...ja tu neka cekavica...većina oko mene se ponaša kao da su im sve lađe potonule ili samo odmjeravaju,a oni ostali su ili predosadni ili su već na prvom satu neke ulizice sa ''Mogu ja?Lijepo pišem''....pa šta...ja ne pišem pa se ne hvalim...heh...mislim,sigurno se ni ja mnogima nisam svidjela..možda nikome,ni ne tražim to...ionako ću se držat onih malo normalnih i učiti koliko mogu te sanjariti da sam zapravo još uvijek u Mihanoviću s nastavnicima,Razrednicom i najboljim razredom...možda pretjerujem,ali prvi dojam,koliko ja znam bi trebao biti koliko toliko dobar..e ovaj nije...i još kao sol na ranu...svaki dan po bezbroj puta pogledam onaj video...i nije ne znam ni ja šta,ali one pjesme,slike...pogotovo onaj blok gdje su nastavnici(preciznije gdje je Razrednica=),pa plačem k'o kišna godina...eh..da mi se vratiti...i sad mi tu sestra prkosi sa prekrasnim dojmovima jer ima prekrasnu razrednicu,još bolju nastavnicu iz Matematike(ehhe...natrpala sam joj glavu s tim=)...i da...još si nisam našla zamjenu za opsjedanje...nema dovoljno dobre nastavnice,tj. profesorice koja bi zaslužila moje divljenje i radost kad je vidim...sve su uštogljene i preozbiljne...ništa nije kako je bilo...i jedva čekam da završi=)...još samo 240 i kusur dana i etogac...barem prva godina prošla...joooj...de...idem...čut ćete još mojih dojmova...kad se nemam kome izjadat jer većina ovo isto proživljava(barem oni iz mog bivšeg razreda...).....MIHANOVIĆ ROCKS!!!!
...sjalo je sunce,padale su kiše...zadnji dan da nismo srednjoškolci...da,da...
Iva:
...ej ljudi moji...odlučih napisat' post na najboljem blogu najboljeg razreda...želim vam svima reći da sam dobila prekrasan razred u srednjoj,da mi razrednica nije iz Matematike(šmrc),ali mi vi još uvijek nedostajete...prošlo je mjesec dana otkako smo se službeno rastali i ja još uvijek zaplačem na naše slike i sjećanja na naše zajedničkih trenutke...ne znam je l' tako svima ili sam samo ja tu neka osjećajna luđakinja koja se previše veže za ljude...presretna sam kad vidim nekog od vas,a da o Razrednici ne pričamo...da,da...Razrednica...još uvijek osoba koju obožavam i želim joj sve najbolje s njenim malim petašićima...5.d...nek' budu dobri,pametni i veseli i nek' si nađe još neku ludu Ivu koja će je zavoljeti i dosađivati joj...svima vama želim sve najbolje u srednjoj...budite mi veseli,dobri,pametni naravno...nemojte mi se puno promijeniti jer ste takvi kakvi jeste najbolji i najljepši...i da...javljajte se ponekad...pošaljite poruku,sliku,javite se ako odete u drugu zemlju,kontinet,a smijete i koji postić napisat na ovom blogu...ja,ako nađem vremena između svih obaveza koje mi gimanzija donosi,našvrljat ću koji postić da znate da sam još živa...=)...xoXO...
P.S....ako koga zanima video o našem bivšem razredu,znate kome se trebate javiti=)
...bilo je i vrijeme...
...kako i naslov kaže...bilo je i vrijeme da ja napišem post...nisam stvarno dugo...a dosta se toga dogodilo...iz Zmaga sam se vratila jučer,i požalila zbog toga...a jbg...nikad nisam zadovoljna...mrzim to...al ajd...kad sam već doma morala sam se naći sa svojim prijateljima...legendama....bili smo svu vani...nije bilo ništ posebno,a grad je pust...ko da niko ne živi u tom jadnom,malom gradu...ma uglavnom...na moru mi je bilo i više nego super...naravno da postoji razlog za to,ali neću o tom...želim u Umag!!!!!S MATEOM!!!!
nadam se da ću uspjet nagovorit mamu da nas pusti...sad vas pozdravljam...post nije nikakav,to znam,al pisala sam ga reda radi,da ne mislite kako sam ga zaboravila...držite mi fige...pozzz=)
alibaba i 40,50,60 razbojnika
Oj ljudići moji satki....da vam se javim prije odlaska na more...nešto smo zapustili naš blog...a nije ni čudo...Iva nam je u zemlji kleopatre,robova,kupa se u nilu,mjeri obujmove piramida,jaše ne devama,traži blago,ak nije negdje zapela u pijesku kad joj se avion srušio..LOL...Ona se prži na egipatskom suncu dok se mi obični smrtnici pržimo na asfaltu...
Sonja nam je na moru u donjim andrijevcima čeka mene da joj se pridružim..pa ćemo skupa na un dijetu..lool...i na trčanje da s evartim u brod ko nova..hahahaha...
Ptricia nam po običaju trune u kući uz samoubilačke pjesme i privatnu kućnu videoteku..
Te zenon koji ima treninge dok cijel azemlja spava...trenutno ne mogu doć do njega a baš bi išla van s njim...jel sam mu obećala...De javi s e više!!!!i eto...ja večeras krećem put umaga...i ak bude s reće..tj nesreće dospjet ću u bus s razrednicom..hehe..pa ću moć ivu pravit ljubomornom..eto toliko od mene..pozdrav svima iz razreda,razrednici,ivi,sonji patki,zenonu,..zatim Rumenku Niku,Adamu sreći s bomčikibauva učinkom...hehehhehe..i svima koji me poznaju i vas u studiju i režiji...POST BY:MATEA
